Pravila ponašanja na internetu - V razred

Od najranijeg detinjstva učio/učila si pravila lepog ponašanja. Na primer, kada nešto dobiješ ili ti neko pomogne, kažeš „hvala”. Ako nekome nešto daješ, govoriš „izvoli”. Starije ne prekidaš dok govore, niti im upadaš u reč, osim ako zaista nije hitno. 

Na internetu takođe postoje pravila lepog ponašanja i ophođenja u komunikaciji. Ona se nazivaju internet bonton ili netikecija. Treba poštovati internet bonton i ponašati se prema drugima onako kako bismo želeli da se drugi ponašaju prema nama. Ljudi, a naročito deca, često nisu svesni toga da na internetu mogu nehotice nekoga i da povrede.

Seti se što više pravila lepog ponašanja koje si do sada naučio/naučila i napiši ih u sledećoj listi:

Internet ne pruža mogućnost da se na odgovarajući način prenesu osećanje i raspoloženje. U komunikaciji na internetu pokreti, izraz lica i jačina glasa nemaju nikakav značaj. Da bi što bolje opisao/opisala svoje osećanje i raspoloženje, u elektronskoj komunikaciji možeš koristiti emotikone („smajliće”).

Pogledaj emotikone prikazane na slici, a zatim u tabeli probaj da opišeš njihovo značenje.

Obrati pažnju na sadržaj koji postavljaš na internet. Ne šalji neprimerene poruke. Imaj na umu da osoba s kojom komuniciraš na internetu možda pripada drugačijoj kulturi, koristi drugačiji jezik i možda se njen smisao za humor razlikuje od tvog.

Prilikom slanja poruke obavezno proveri ime i adresu primaoca. Vodi računa o tome da poruku namenjenu jednoj osobi greškom ne pošalješ na više adresa. Ne piši cele tekstove VELIKIM SLOVIMA jer će izgledati kao da VIČEŠ. U porukama koristi velika i mala slova u skladu s pravopisom, kao i pravilnu interpunkciju. Na internetu se može pronaći mnogo primera pravopisnih grešaka jer korisnici ne poštuju ovo pravilo.

koliko nisi siguran/sigurna kako se neka reč piše, trebalo bi da proveriš u pravopisu, pitaš neku stručnu osobu ili potražiš odgovor na veb-sajtu koji se bavi pravopisom. Ako pišeš latinicom, obavezno koristi latinička slova č, ć, ž, š, đ da ne bi došlo do nesporazuma u komunikaciji.

Primjer 1: Kod oba oglasa se javlja isti tekst, ali fotografije ukazuju na grešku koja se pojavila.

U komunikaciji ne treba koristiti psovke i ružne reči, pa se tako treba ponašati i na internetu. Uvek imaj na umu da sve što napišeš i objaviš na internetu može videti veliki broj ljudi. 

Digitalno nasilje

Internet kao globalna mreža omogućava lak, brz i jeftin protok ogromne količine različitog sadržaja, što stvara mnoge mogućnosti za zloupotrebu. Deca, ali i odrasli, na internetu često ostavljaju lične podatke ili fotografije, koji mogu biti zloupotrebljeni. Jednom postavljena poruka ili komentar više se ne mogu povući niti ukloniti.

Omalovažavanje ili kreiranje lažnih profila i objavljivanje informacija o pojedincima često imaju ozbiljne posledice. Uvreda, kleveta ili govor mržnje samo su neke od mogućih neprijatnosti koje možeš da doživiš na internetu.

Situacije u kojima ljudi koriste savremene informacione i komunikacione tehnologije za uznemiravanje i vređanje drugih ljudi ili čitavih grupa predstavljaju primere digitalnog nasilja. Digitalno nasilje, tj. elektronsko nasilje (engl. cyberbullying), namerno je i ponavljano ugrožavanje (uznemiravanje, ponižavanje ili pretnje upućene u vidu tekstualnih poruka ili slika) na internetu ili pomoću interaktivnih tehnologija ili mobilnih telefona.

Za bezbedno korišćenje interneta potrebno je da naučiš da prepoznaš i da se zaštitiš od različitih oblika digitalnog nasilja. U digitalno nasilje se ubrajaju:

• znemiravanje telefonskim pozivima,
• lažno predstavljanje,
• krađa tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime,
• uhođenje,
• ismevanje, vređanje, pretnje,
• neprimereno komentarisanje tuđih slika i poruka,
• širenje nasilnih i uvredljivih komentara,
• prosleđivanje i objavljivanje video-snimaka na internetu protiv nečije volje,
• snimanje okrutnih video-snimaka zlostavljanja ljudi i životinja,
• slanje virusa,
• uznemiravanje imejlovima,
• različiti vidovi uznemiravanja na društvenim mrežama.

Digitalno nasilje može biti prisutno tokom čitavog dana (24 sata na dan). Osoba je izložena nasilju i uznemiravanju kod kuće i na drugim mestima koja su za nju prethodno bila sigurna. Digitalno nasilje može da se prenese i u stvaran svet. Zbog komentara na društvenim mrežama dešavaju se fizički sukobi među vršnjacima. Često se dešava da zbog ružnih komentara na nekoj društvenoj mreži dete postane povučeno i izbegava drugove i drugarice iz škole. Dešava se da se digitalno nasilje završi smrću žrtve.

Digitalno nasilje najčešće se vrši putem društvenih mreža i platformi za deljenje video-sadržaja (na primer, Facebook, Google+, Twitter, Ask.fm, Omegle, YouTube, Instagram, Flickr, Snapchat i drugo), SMS poruka, telefonskih poziva, imejlova, instant i tekstualnih poruka (na primer, WhatsApp, Skype, Viber i drugo), slikovnih poruka, video-materijala, pričaonica ili „soba za četovanje” (engl. chat rooms), blogova, foruma, onlajn igrica.

Važno je da naučiš da prepoznaš različite oblike digitalnog nasilja. U slučaju da ti se na internetu dogodilo nešto zbog čega se osećaš neprijatno, uplašeno ili tužno, porazgovaraj o tome s drugarima ili članovima porodice. Takođe može biti korisno da o tom problemu popričaš sa školskim pedagogom, psihologom ili nastavnikom.